Na stanici u Puli pod vrelim suncem leta
Sam čekao autobus i svirao gitaru
Tad sela je kraj mene i pitala dal smeta
I znam li dobar hotel u Rovinju il Vrsaru

Oprosti mi Katrin možda nisam bio fin
Mada si mi bila draga
Oprosti mi Katrin sve je sada samo dim
Našoj ljubavi ni traga

I reče da je stigla tog jutra iz Dijona
Odvedoh je u mali restoran s dobrom klopom
Uz sendviče i kafu, onako iz fazona
Predložih joj da dalje krene sa mnom auto-stopom

Oprosti mi Katrin možda nisam bio fin
Mada si mi bila draga
Oprosti mi Katrin sve je sada samo dim
Našoj ljubavi ni traga

I sutra sve je bilo kao da se dugo znamo
Na plaži joj na poklon izronih morskog puža
I nije rekla ništa, nasmešila se samo
I pružila mi ruke kao sebe da mi pruža

Oprosti mi Katrin možda nisam bio fin
Mada si mi bila draga
Oprosti mi Katrin sve je sada samo dim
Našoj ljubavi ni traga

I mahala mi dugo sa prozora vagona
I pisala mi posle da pamti sunce juga
I zvala me u jesen da dođem do Dijona
Al tamo ne bi bila ista nego neka druga

Oprosti mi Katrin možda nisam bio fin
Mada si mi bila draga
Oprosti mi Katrin sve je sada samo dim
Našoj ljubavi ni traga

Našoj ljubavi ni traga
Našoj ljubavi ni traga
Našoj ljubavi ni traga

Svirajte Mi, Jesen StiZe Dunjo MoJA

Toga jutra sam stigao putnickom klasom
a kuci sa stanice casom kroz baste i precice znane
kao u vojsci sam stekao druga do groba
i hronicnu upalu zgloba
suvenir na strazarske dane

usao sam na prstima,ma ti bese vec budna i brzo se prekrstila
rece proslo je ko za cas
bas si stigao dobro jer svatovi su tu do nas pa ce ti svirati
a ti ces birati

svadba bese ko svadba i sta da se prica
parada pijanstva i kice i poznata cura u belom

vec po redu pozeleh im zdravlja i srece
iz ruku mi otela cvece i sakrila pogled pod velo
tad me spazise cigani
kum je trazio pesmu al ja sam stigao briga njih
sirok osmeh i zlatan zub
znam da nije ti lako al danas nemoj biti grub
nego zapovedi sta ce mo svirati
svirajte mi jesen stize dunjo moja
jer se nadam
nek zazvone tambure u transu
znam da mi je pesma ova
za veselje i svatovac al ja moram cuti tu romansu
svirajte mi jesen stize dunjo moja al polako
da mi ne bi koja rec promakla
sklonte case i bokale razbio bih svet od sale
da je samo slucajno od stakla dunjo moja
retko odlazim kuci a pisem jos redje
i slike su bledje i bledje , a lepe potiskuju ruzne

Al nekad porucim pice i tako to krene
a stignem u svatove njene sve prave ljubavi su tuzne
Nikom ne pricam o tome, brzo dodje taj talas i znam cu da potonem
Spas mi donose cigani oni imaju srce za svakog od nas briga njih
oni me pitaju sta da sviraju
svirajte mi jesen stize dunjo moja jer se nadam
nek zazvone tambure u transu
znam da mi je pesma ova za veselje svatovac
al ja moram cuti tu romanu
svirajte mi jesen stize dunjo moja polagano
da mi koja rec ne bi promakla
sklonte case i bokale razbio bih svet od sale
da je slucajno od stakla, dunjo moja...

Devojka sa Chardas Nogama

Nosila je jelek svileni
kao u pesmi narodnoj
i krstic, znak na lancicu
da nekog ceka navodno

O to su bili svatovi
sve kiceni i zlaceni
a mi smo bolje svirali
neg' sto smo bili placeni
al' dobro, sad

Nosio sam sal od kasmira
i prsluk protkan tajnama
bas od takvih su je cuvale
tetke sa 'ladnim trajnama

Ko srna me je gledala
zalosnom pesmom sludjena
cije si, pile pirgavo
sto nisi meni sudjena, e da

Ref.
Hej pusti kose pune polena
hajde bas u inat babarogama
hopa digni suknju iznad kolena
znam da krijes cardas
u tim lepim nogama

Rekoh joj bezi, mani se
i trazi bolje partije
premala je moja tambura
da te od kise sakrije

Rekoh joj ja sam samo tu
da vreme brze proleti
ja nosim cizme skitaljke
mene je tesko voleti, pa da

Ref.

Hej doleti, mala senice
tu na moje zlatne civije
vatra sara tvoje zenice
razbij nesto i zaigraj ludo, divlje

SloveNska

Noshen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan.
Zashto, k'o da zna, al' to sam jutro dochekao umoran.
K'o da sam i ja leteo s njim, krilima te kim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.

Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da naprave od toga tuzhni trechi chin.
Nek' mi ne drzhe govore, nek' drugom pletu lovore,
ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu.

O, zagrli me sad, jako, najbolje shto zna 
i nemoj crnoj ptici da me dash.

O ne, ne brini, prochi che za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam  shta mu je,

Shto luduje, od sreche tugu tka
moja prosta dusha slovenska.

Uplashi me sjaj, milion sveæa kad se nebom popali.
Gde je tome kraj? Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zashto se sve to deshava, da chovek ishta reshava
il' smo samo tu zbog ravnote e medzu zvezdama?

O, zagrli me sad, jako, najbolje  to znash 
i nemoj crnoj ptici da me dash.

Ma ne, ne brini, prochi che za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam  shta mu je,

Shto luduje, od sreche tugu tka
moja prosta dusha slovenska.

Lepa ProTina Kci

Jos sam bio sasvim mlad
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je dosla da se kupa
lepa protina kci.

Nije znala gde sam ja
da je gledam krisom kroz trsku i sas.
Preko reke noc je pala
kao plast.

I mesec bdije nad vrbakom,
srebri nebom zvezda roj,
a kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj.

O srce ludo, ludi sni,
vec se moji drugovi momcili svi,
a ja sam hteo samo jednu
lepu protinu kci.

Cudnom pesmom, zvoni drum,
te su zime svatovi dosli po nju,
izdaleka, neki svet
za mene tudj.

I bas sam prosao sokakom,
padao je prvi sneg.
I jos ponekad zazvone praporci
sto me odnose ko zna gde.

Da se zenim imam kad,
ja sam eto, ostao momak do sad
i nikad vise nisam sreo
lepu protinu kci.

Jedan zivot miran, tih,
nekad bacim kartu il' napisem stih,
stvari teku
ja se drzim izvan njih.

I ljubim dobre, ljubim lake
neke prave, a neke ne,
i sve su vile, ma sve su kraljice,
i sve su nevazne naspram nje.

Zhivot je More

Zivot je more, pucina crna,
po kojoj tonu mnogi sto brode.
Nije mi srce plasljiva srna.
Ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose me struje.
Oseka srece, a tuge plima.
Siba me nebo bicem oluje,
al' jos se ne dam i jos me ima.

U jutra rana plase me senke
minulih dana.
Secanja mutna kao u lazi,
kao u snu...

Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve vise padam,
i sve su jace ruke sto me vuku dnu...

Mozda ce zena svilenog bedra,
koja me zove i pruza ruke,
uliti vetar u moja jedra,
do nove zene do nove luke.

Zivot je more...

Ne Volim Januar

Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad chuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta ce od mene postati,
mali anðele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš chudnog sveta ima,
tako se lako rasplachu.

Nisam te nikad èuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta ce od mene postati,
mali anðele moj?

Bila je noc, jedna mrkla, kao ova veceras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...
Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilie i pevali "Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne secam baš.
Bila je noc i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuce broj 7A. Tišina je bila, samo koraci nekih nocnih ptica i lepet krila nekih pravih nocnih ptica.
Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noci da je chujem kako diše, kako diše u snu...